Ruski državljani, odnosno fizička i pravna lica iz Ruske Federacije u poslednjih mesec dana su u Srbiji osnivali 58 privrednih društava. Najveći broj firmi registrovan je u Beogradu (43), Novom Sadu (osam) i Loznici (tri).
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) ova društva su registrovana najviše za računarsko programiranje, izgradnju stambenih i poslovnih zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, restorane, trgovinu na veliko različitom robom. To su najčešće registrovane delatnosti i među ostalim privrednim društvima upisanim u registar.
Ako se uzme u obzir činjenica da je svakog meseca od početka godine u Srbiji osnivano u proseku 737 privrednih društava, broj firmi koje su od početka ukrajinske krize osnovali ruski državljani je zanemarljiv. Ko su ti mladi ljudi koji govore ruski, i obično sa malom decom šetaju po centru grada i kojih ima sve više u Beogradu?
Dejan Ranđić, predsednik Upravnog odbora ICT HUBa (Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija), kaže da postoji nemali broj ljudi iz IT industrije koji su iz Rusije došli u Beograd. Oni se bave autsorsingom, odnosno uslužnim poslovima ili delom operacija za zapadne kompanije. Žive uglavnom u prestoničkim hotelima i rade onlajn, odnosno na daljinu. Međutim, naš sagovornik naglašava da IT kompanije iz Rusije, koje uglavnom posluju za zapadne firme, razmatraju mogućnost da se prebace u Srbiju i odavde rade.
– Interesovanje postoji već dvadeset i više dana, od kada je otežano plaćanje zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji. U Rusiji postoji ozbiljna autsorsing industrija zapadnih kompanija. Znači, oni rade deo operacija za firme sa Zapada. Postoje poslovni sistemi koji imaju možda i 100.000 zaposlenih širom sveta, od kojih je deo operacije realizovano u Rusiji, u kojoj je radilo 500 ili 1.000 ljudi koji su ruski državljani. Odjednom je onemogućeno funkcionisanje tog dela operacije, a nije ih lako zameniti. Te firme u ovom trenutku tragaju za mogućnostima da kompletnu operaciju što znači, ljude, sistem pa i njihove porodice, prebace na neku drugu lokaciju. Oni ne mogu sebi da dozvole luksuz da uspostave tu operaciju na nekom drugom mestu, sa nekim drugim ljudima – objašnjava Ranđić.
Naglašava da postoje brojni upiti za Srbiju, firmi koje imaju nekoliko desetina ljudi pa do onih koje broje od 500 do hiljadu radnika. Raspituju se kakve su mogućnosti da ovde uspostave operaciju, u smislu da osnuju preduzeće i prebace ljude koji su radili u Rusiji. To nije jednostavno, jer treba pronaći stanove i poslovni prostor, omogućiti da njihova deca idu u škole i vrtiće, obezbediti radne dozvole. Oni biraju Srbiju zato što još funkcionišu letovi za Moskvu i u skladu sa opštom klimom ruski državljani se mogu osećati sigurno i dobrodošlo.
Upitan da li je neka od tih firmi iz Rusije, koja zapošljava 500 ljudi završila proceduru i došla u Srbiju, on nije mogao sa sigurnošću da potvrdi.
Nebojša Nešovanović, direktor CBRE, kompanije koja se bavi savetovanjem u oblasti nekretnina, pa i izdavanjem poslovnog i stambenog prostora, takođe kaže da su ruski državljani koji ovde dolaze oni koji rade za američke ili zapadnoevropske firme. Ali ne samo iz IT industrije. Ima ih iz svih oblasti. Oni iznajmljuju stanove u vrednosti od 400 do 600 evra mesečno. Zakupljuju ih na šest meseci. Kupovina ih ne zanima, jer nisu došli da ovde ostanu.
– Ima nekih zahteva za zakup poslovnog prostora, ali još ništa nije realizovano. Tu ide malo teže jer svi koji izdaju traže da se zakupac obaveže na tri godine, a oni nisu spremni za to – navodi Nešovanović.